Редови птица

• Struthioniformes, ној, ему, киви
• Tinamiformes, тинаму
• Anseriformes, патке, гуске и лабудови
• Galliformes, коке: јаребица, препелица, фазан, кокош, тетреб, паун
• Sphenisciformes, пингвин
• Gaviiformes, северни гњурац
• Podicipediformes, гњурац
• Procellariiformes, албатрос
• Pelecaniformes, пеликан, корморан, фрегата, блуна
• Ciconiiformes, рода, чапља, ибис, букавац
• Phoenicopteriformes, фламинго
• Accipitriformes, орао, јастреб
• Falconiformes, соко
• Turniciformes, препелица
• Gruiformes, ждрал
• Charadriiformes, вивак, шљука, спрудник
• Pteroclidiformes, саџа
• Columbiformes, грлица, гугутка, голуб
• Psittaciformes, папагај
• Cuculiformes, кукавица
• Strigiformes, сова
• Caprimulgiformes, помракуша
• Apodiformes, чиопа
• Trochiliformes, колибри
• Coraciiformes, водомар, пчеларица, златоврана, пупавац
• Piciformes, детлић, жуна, тукан
• Trogoniformes, трогон
• Coliiformes, коли
• Passeriformes, певачице

Морфологија и анатомија птица

У поређењу са морфологијом тела осталих кичмењака, тела птица имају унеколико необичне адаптације, које им олакшавају или омогућавају летење. У морфолошкоанатомске адаптације спада присуство перја, шупљих костију, специјално грађене грудне кости, кости јадца, модификација целокупних предњих екстремитета у крила, специфична диференцијација крилних мишића. Сем морфоанатомских постоје и бројне физиолошке адаптације птица.

Распрострањење птица

Птице су настањене на свим континентима. Највећи биодиверзитет имају у тропској области (што је последица веће брзине специјације у тропима, или већег степена изумирања у севернијим и јужнијим областима)^[1]. Птице живе и хране се у већини копнених екосистема, чак и у леденим областима Антарктика (где постоје колоније птица и до 440 километара удаљене од обала овог континента) ^[2]. Поједине врсте птица су се адаптирале и на повремен живот и исхрану у водама мора и океана, а неке су се толико оспособиле за морски начин живота, да на копно излазе једино ради гнежђења^[3]. Велики утицај човекана популације птица се огледа и у постојању неких синантропних врста.

Карактеристике птица

Данашње врсте птица се карактеришу присуством перја, специјалне диференцијације коже. Поседују кљун без зуба, лагане али чврсте кости, срце са две коморе и две преткоморе, висок интензитетметаболизма, полажу јаја са чврстом љуском. Већина врста има предње екстремитете модификоване у крила и способност летења, иако су неке групе секундарно изгубиле ову способност. Интересантна карактеристика великог броја врста птица је њихова миграција. Имају сталну телесну температуру. Развијено је чуло вида и чуло слуха. Предњи удови су преображени у крила. Митарење је појава када птице збацују перје.

Птице (класа Aves) су двоножни кичмењаци које карактеришу перје и шупље кости. Поред слепих мишева, оне су једини кичмењаци који активно лете. Настале су од тероподних диносауруса током Јуре, а као прва птица најчешће се наводи род Archaeopteryx. Величина тела савремених птица креће се у распону од неколико центиметара (колибри) до величине великих птица нелетачица (нпр, величина мужјака нојаје до 3 метра). Бројност класе птица се процењује на око 10.000 савремених врста.