понедељак, 1. јун 2015.
Редови птица
- Struthioniformes, ној, ему, киви
- Tinamiformes, тинаму
- Anseriformes, патке, гуске и лабудови
- Galliformes, коке: јаребица, препелица, фазан, кокош, тетреб, паун
- Sphenisciformes, пингвин
- Gaviiformes, северни гњурац
- Podicipediformes, гњурац
- Procellariiformes, албатрос
- Pelecaniformes, пеликан, корморан, фрегата, блуна
- Ciconiiformes, рода, чапља, ибис, букавац
- Phoenicopteriformes, фламинго
- Accipitriformes, орао, јастреб
- Falconiformes, соко
- Turniciformes, препелица
- Gruiformes, ждрал
- Charadriiformes, вивак, шљука, спрудник
- Pteroclidiformes, саџа
- Columbiformes, грлица, гугутка, голуб
- Psittaciformes, папагај
- Cuculiformes, кукавица
- Strigiformes, сова
- Caprimulgiformes, помракуша
- Apodiformes, чиопа
- Trochiliformes, колибри
- Coraciiformes, водомар, пчеларица, златоврана, пупавац
- Piciformes, детлић, жуна, тукан
- Trogoniformes, трогон
- Coliiformes, коли
- Passeriformes, певачице
Морфологија и анатомија птица
У поређењу са морфологијом тела осталих кичмењака, тела птица имају унеколико необичне адаптације, које им олакшавају или омогућавају летење. У морфолошкоанатомске адаптације спада присуство перја, шупљих костију, специјално грађене грудне кости, кости јадца, модификација целокупних предњих екстремитета у крила, специфична диференцијација крилних мишића. Сем морфоанатомских постоје и бројне физиолошке адаптације птица.
Распрострањење птица
Птице су настањене на свим континентима. Највећи биодиверзитет имају у тропској области (што је последица веће брзине специјације у тропима, или већег степена изумирања у севернијим и јужнијим областима)[1]. Птице живе и хране се у већини копнених екосистема, чак и у леденим областима Антарктика (где постоје колоније птица и до 440 километара удаљене од обала овог континента) [2]. Поједине врсте птица су се адаптирале и на повремен живот и исхрану у водама мора и океана, а неке су се толико оспособиле за морски начин живота, да на копно излазе једино ради гнежђења[3]. Велики утицај човекана популације птица се огледа и у постојању неких синантропних врста.
Карактеристике птица
Данашње врсте птица се карактеришу присуством перја, специјалне диференцијације коже. Поседују кљун без зуба, лагане али чврсте кости, срце са две коморе и две преткоморе, висок интензитетметаболизма, полажу јаја са чврстом љуском. Већина врста има предње екстремитете модификоване у крила и способност летења, иако су неке групе секундарно изгубиле ову способност. Интересантна карактеристика великог броја врста птица је њихова миграција. Имају сталну телесну температуру. Развијено је чуло вида и чуло слуха. Предњи удови су преображени у крила. Митарење је појава када птице збацују перје.
Птице (класа Aves) су двоножни кичмењаци које карактеришу перје и шупље кости. Поред слепих мишева, оне су једини кичмењаци који активно лете. Настале су од тероподних диносауруса током Јуре, а као прва птица најчешће се наводи род Archaeopteryx. Величина тела савремених птица креће се у распону од неколико центиметара (колибри) до величине великих птица нелетачица (нпр, величина мужјака нојаје до 3 метра). Бројност класе птица се процењује на око 10.000 савремених врста.
Пријавите се на:
Постови (Atom)